SOLIS - TO JE IME ZA VAŠ DOM!

Istorijat Hotela Vojvodina
SOLIS-NEKRETNINE 14-Dec-18

Istorijat Hotela Vojvodina


Na prostoru na kome se sada nalazi Hotel Vojvodina u Novom Sadu, nekada se nalazila poznata pivara Johana Hajla. Poznato je da je ova pivara postojala još od prve polovine 18. veka. Pre toga je u periodu od 100 godina, bilo više vlasnika pivare na mestu gde je se sada Hotel Vojvodina. Vlasnici monopolske gradske pivare pre Johana, bili su Simeon Perišić, Mihael Braunraš, Petar Saranda i Franc Vurmb. Na žalost većina objekata u gradu, biva potpuno razorena u bombardovanju.

Kao i mnogi objekti u gradu i pivara Johana Hajla je bila potpuno uništena u bombardovanju 1849. godine. Johan Ajgler nakon smirivanja ratnih dešavanja, odlučuje da kupi zemljište gde je bila ova pivara. Johan nakon što je kupio zemljište, odlučuje da izgradi elitni hotel. Godine 1854. Johan završava izgradnju pozno klasicističke građevine, koja je bila opremljena sa najluksuznijim enterijerom tog vremena. 

U to vreme razvojem Novog Sada počele su se otvarati mnoge krčme, kafane, restorani, pivare, narodne kuhinje i prenoćišta. Zahvaljujući razvojem privrede i kulture, grad dobija sve više modernih ugostiteljskih objekata-hotela. Ovakvi objekti su dobili epitet „Naprednog nivoa ugostiteljstva“, pre svega zahvaljujući svojim prepoznatljivim izgledom, ugostiteljskom opremljenošću, a pre svega uslugom gostiju na najvišem kulturnom nivou. Hotel u centru grada je naravno prednjačio u svim ovim elementima.

Hotel je po prvi put dobio ime „Hotel Jelisaveta“ po Carici Jelisaveti (Elizabeti) Austrijskoj, koja je tada bila supruga Franca Jozefa. Ovaj hotel je u to vreme bio nadaleko poznat po tome što su se u njemu okupljali građani visoke klase. Luksuzni hotel je postao poznat i po izuzetno kvalitetnoj kuhinji i luksuznim jelima, kao i vrhunskim vinima. U hotelu su za elitu često bile organizovane zabave, kao i balovi na kojima su učestvovali imućniji stanovnici Novog Sada.

Potpuno je jasno da je tadašnji hotel bio i kultno mesto našeg grada i da je pojavljivanje na ovom elitnom mestu, bila i stvar prestiža. Hotel Jelisaveta je bilo prestižno mesto gde se redovno okupljala novosadska gospoda, umetnici, ali i pravi Boemi. Ovo popularno mesto tog vremena, naročito je bilo popularno u vremenu kada se u dvorište doselila, kako se to tada reklo, “glumačka bratija“. To je bilo vreme kada je vlasnik hotela bio poznati Lazar Dunđerski.

Zanimljivo je da je 1895. godine po projektu poznatog arhitekte Vladimira Nikolića, sagrađeno pozorište. Pozorište je raspolagalo sa 650 mesta i u ovom objektu je Srpsko narodno pozorište davalo svoje predstave. Na žalost 1928. godine pozorište je potpuno izgorelo, a sa njim i garderoba, dekoracija i mnogi predmeti Srpskog narodnog pozorišta pa i kompletna biblioteka. 

Kada se kralj Aleksandar Karađorđević ujedinitelj oženio Marijom, tadašnjom rumunskom princezom u tom trenutku, hotel njoj u čast menja svoj naziv u „Hotel Marija“. Hotel 1922. godine menja svoj naziv u Hotel „Kraljica Marija“. Izuzetno je zanimljiv podatak u kome se navodi da je elitni hotel 1899. imao obezbeđeno električno osvetlenje, iako se zna da je Novi Sad električnu rasvetu dobio zvanično tek 1910. godine. Naredni vlasnik hotela bio je Gedeon Dunđerski i on nije bio vičan hotelijerstvu kao Lazar Dunđerski. Zbog toga je Gedeon ovo elitno zdanje tog vremena, izdao u zakup Frajdu i sinovima, a kasnije i Karku Šolcu. 

Hotel Marija bio je u to vreme najsavremeniji u gradu i to sa posebno opremljenim kupatilima sa hladnom i toplom vodom, koje ni mnoge kuće u Novom Sadu nisu posedovale. Hotel je imao i poprilično zvučnu reklamu, kao najbolji i najluksuzniji hotel Novog Sada tog vremena. Uz samu kafanu hotela u odmah kraj uličnog ulaza, bila je smeštena u desnom krilu dvorišta nadaleko poznata tekstilna radnja porodice Prodanović.

U vremenu između dva rata uz samu kafanu bila je smeštena tada poznata parfimerija Lukac, dok je u desnom delu dvorišta bila poznata i ekskluzivno opremljena „Žuta sala“. Izuzetno aktivan varoški društveni život Novosađana u tom vremenu, vođen je baš u kafani, koja je bila smeštena u centralnom delu prizemlja hotela.

I kada već pišemo o ovom najpoznatijem hotelu našeg grada da napomenemo kako je 1890. godine, Novi Sad posedovao oko 111 krčmi, gostionica, hotela, mlečnih restorana pa čak i jednu točionicu rakije. Posebno su u to vreme bili popularni balovi, kao i balovi pod maskama.

Zanimljivo je da su po tadašnjoj naredbi Namesničkog veća, ova događanja morala biti završena do 03h posle ponoći, a maske se nisu smele nositi na ulici. Ovakve zabave su po kućama bile zabranjene u to vreme. U gostionicama se osim održavanja igranki, čitala štampa, kuglalo i naravno kako se to tada reklo „Bekrijalo“. Balovi su najviše bili naravno posećeni u tadašnjem Hotelu Marija u centru grada, koji je takve balove prvi i počeo organizovati.

Sa ulične strane, objekat poseduje dužinu od 60 metara sa 24 vertikalna otvora. Fasada ovog objekta spada među najinteresantnije pa i najupadljivije u najstarijem delu grada u samom centru. Sam izgled sa spoljne strane hotela koji pripada poznoklasicističkom stilu, kao i unutrašnjost, nisu do sada bitnije izmenjeni. Hotel Vojvodina od samih početaka do danas, poseduje 61 sobu sa 98 ležaja. Gostima hotela na raspolaganju je 20 jednokrevetnih, 16 dvokrevetnih i 15 dvokrevetnih soba, koje poseduju još jedan pomoćni ležaj. 

Promenom društveno političkog sistema nakon drugog svetskog rata, hotel je nacionalizovan. U to vreme Hotel dobija naziv koji i danas nosi, a to je Hotel „Vojvodina“. Hotel je ozbiljnije renoviran 1980. godine i tada ponovo počinje sa radom takozvana „Pivnica“, koja je u to vreme bila izuzetno popularna kod tadašnje omladine. Fasada hotela, renovirana je 1995. godine, sadašnji restoran poseduje 80 mesta, a manja sala se koristi za organizaciju raznih stručnih seminara i poseduje internet konekciju, kao i video projektor. 

Nakon završetka drugog svetskog rata, hotel su posetili i boravili u njemu Miloš Crnjanski, Laza Kostić i Marko Miljanov. Poznato je da je poznati i slavni mađarski književnik Lajoš Zilahi 1974. Godine, umro u ovom hotelu. Zbog toga je u čast Lajošu Zilahiju, prolaz koji spaja ulicu Kralja Aleksandra i dvorište Hotela Vojvodina, nazvan po njemu.

U sadašnjem vremenu radi restoran sa tradicionalnom kuhinjom i koji ima mogućnost organizovanja sastanaka, seminara, proslavi i svadbi, a posebno je popularan porodični ručak.

Hotel „Vojvodina“ i danas sa svojim kompozicionim karakteristikama, važi za jedan od najznačajnijih arhitektonskih objekata Novog Sada.

Link ka sajtu sa koga je korišćena fotografija:
www.hotelvojvodina.rs/istorijat.php 

Komentari

Nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati ovaj blog.

Napišite komentar