Šta je vikendica

---

Sigurno neko od vas ko čita ovaj tekst, ima svoju vikendicu u kojoj pronalazi svoj mir. Da li znate šta biste odgovorili nekom kada bi vas pitao, šta je za vas vikendica i za čega ona služi.

Reč vikendica potiče izvorno iz Engleske arhitekture, a predstavljala je malu staru kuću ili staromodnu zgradu. Vikendica je tada posedovala prizemni stambeni prostor i gornji sprat na kome je bilo smešteno nekoliko soba. U britanskom izrazu, označavala je mali stambeni objekat, građen po tradicionalnoj arhitekturi, koja je bila prepoznatljiva i poznata u određenom kraju. 

Istorijski gledano, vikendice se po prvi put pojavljuju u srednjem veku i to prvenstveno kod poljoprivrednika sa sela, koji su ih i gradili. Vikendice su bile manje seljačke stambene jedinice i u toj ranoj fazi nisu bile baš tako male, već su bile veći objekti sa okućnicom.

Termin „vikendica“ koji se koristi na ovim prostorima, verovatno nastaje oko 1950. godine i izvedena je od Engleske reči „Weekend“. To je stambeni objekat, namenjen prvenstveno korišćenju van mesta u kome se svakodnevno živi. Vikendica je uglavnom manja kuća, izmeštena dalje od velikih i bučnih gradova i koja se koristi za odmor. 

Veliki broj ljudi živi ubrzanim životom u velikim gradovima i naravno uz svakodnevni stres. Želja za predahom od ovakvog, često monotonog načina života, dovela je kod mnogih ljudi želju za opuštanjem i odmorom daleko od gradske vreve. Mnoge vikendice su smeštene u mirnim krajevima i okružene prirodom, koja sasvim sigurno smiruje svakog čoveka. Buđenje u prirodi uz čist vazduh, cvrkut ptica i pogled na prirodu, neponovljiv je doživljaj za svakog pojedinca, a naročito onog koji dolazi iz velikog grada.

U nekadašnjoj državi 1980-tih godina, posedovanje vikendice je bio statusni simbol u društvu tog vremena. Na žalost mnogi nisu imali finansijskih mogućnosti da kupe vikendicu, mada je sasvim sigurno kod takvih osoba postojala ogromna želja. Tokom ubrzanog razvoja gradova, mnogi su u velike gradove u kojima nisu rođeni, dolazili iz manjih mesta pa je vikendica bila odlična mogućnost za beg iz velikog grada. I možda i najvažniji detalj ove priče, vikendica je za mnoge bila izuzetno snažna spona vezanosti za svoj rodni kraj.

U skoro svim krajevima bivšeg Sovjetskog Saveza, bio je izgrađen veliki broj vikendica ili kako Rusi kažu Dača. Neke od procena ukazuju na to, da čak preko 50% populacije na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza, koji žive u velikim gradovima, ima svoju vikendicu. Prva vikendica u Severnoj Americi, izgrađena je pre čak 400 stotina godina u Svedesboro (Swedesboro) Nju Džersi (New Jersey). 

U Kvebeku (Qubec) u Kanadi, vikendicom se smatraju dvoetažne kuće, koje su najčešće smeštene pored nekog jezera. U istočnoj Kanadi, vikendice se grade uglavnom pored okeana, reka ili jezera. U Finskoj se vikendica naziva Moki (Mökki) i smatra se stambenom zgradom, koja se koristi u slobodno vreme za potrebe opuštanja i odmora. Zaista zvuči neverovatno, ali Finska ima približno 480.000 vikendica. Finske vikendice su po staroj tradiciji uglavnom izgrađene od drveta, najčešće negde pored reka ili jezera i obavezno imaju saunu. U Švedskoj vikendicu nazivaju „Fritidshus“ ili „Stuga“, što u prevodu sa Švedskog znači „kuća za odmor“.

Vikend kuća je poznata u mnogim kulturama i to pod različitim nazivima. U Americi se vikendica naziva i kuća za odmor, ali je još nazivaju i kampom, kabinom pa i šetalištem. U Rusiji na Baltiku i u Skandinaviji, vikendicu nazivaju i kolibom, a sam naziv ima i lokalne sinonime.  

U našoj regiji vikendice su postale stvar prestiža, naročito bogatih poslovnih ljudi. Međutim postoji i onaj drugi, izuzetno interesantan deo ove priče. U poslednje vreme, vikendice koje su uglavnom služile za odmor pojedinaca, postaju izuzetno atraktivne nekretnine, koje se mogu kupiti za izuzetno korektnu cenu. Uz povoljnu cenu za koje se mogu kupiti, ovaj tip nekretnina postaje izuzetno realno i moguće rešenje za one koji ne mogu kupiti nekretninu u većim gradovima i na taj način rešiti svoj stambeni poroblem.

Cene vikendica u blizini većih gradova se mogu kupiti od 15.000-30.000 eura. Ali ako izdvojite više vremena za pretraživanje na internetu ili ako odete do manjih mesta lično, možete pronaći vikendice i po nižim cenama. Za one koji žele trajno rešenje stambenog problema, kupovina vikendice predstavlja odlično rešenje. 

Možemo reći kako se pojedine vikendice mogu pronaći u odličnom stanju i sem osveženja koje se zove krečenje, potrebno je samo uneti nameštaj i kofere. Naravno da je za određene objekte potrebno i određeno ulaganje, ali ako ste podstanar, potpuno je jasno šta bi značilo da budete, kako se kod nas kaže „Svoj na svome“. Agencija „Solis“ u svojoj ponudi ima veliki broj vikendica pa predlažemo da nas pozovete i odmah započnete potražnju vašeg budućeg doma.