SOLIS - TO JE IME ZA VAŠ DOM!

Ajfelov toranj
SOLIS-NEKRETNINE 30-Jul-21 330 2

Ajfelov toranj


 

Nadaleko poznati Ajfelov toranj (franc. la Tour Eiffel) izgrađen je u Parizu glavnom gradu Francuske, a izuzetno je zanimljiv razlog nastanka tornja. Tokom proslave sto godina Francuske revolucije, Ajfelov toranj je građen kao eksponat za potrebu izložbe Exposition Universelle.


Ajfelova kula
 

Poznato je kako su prvobitni planovi za izgradnju započeti još 1884. godine, a da je Ajfel imao veliku želju da toranj izgradi u Barseloni 1888. godine tokom svetske izložbe u tom gradu u Španiji. Na njegovu žalost skupština grada Barselone njegov projekat je odbila, smatrajući da je taj projekat neadekvatan pa i preskup za taj grad. Nakon toga što je njegov projekat odbijen u Barseloni, isti projekat nakon godinu dana zvanično predaje na konkurs u Parizu, koji je raspisan za potrebe izložbe koju je ovaj grad planirao organizovati.

Na konkurs je stigao veliki broj radova, projekata sa sledećim temama: Gigantska Fontana, Stub velike visine na čijem vrhu je planirano postavljanje rasvete koja bi obasjavala ceo grad, a jedan projekat je predviđao čak i Giljotinu koja bi bila posvećena poginulima u revoluciji. I na kraju od svih predatih projekata, izabran je baš Ajfelov projekat koji je predviđao izgradnju impozantnog tornja.


Prvobitni planovi za izgradnju Ajfelovog tornja započeti su 1884. godine!


Projekat za izgradnju Ajfelovog tornja, izradio je inženjer Gustav Ajfel (franc. Gustave Eiffel), dok je strukturni proračun izradio Mauris Koehlin (franc. Maurice Koechlin). U kompletnoj izradi projekta učestvovao je i inžinjer Emil Nougier (Emile Nouguier), kao i arhitekta Stefan Sauvestre (Stephen Sauvestre). Početni radovi na ovom prelepom objektu, započeti su 26. januara 1887. godine.

Na samom početku radova planirano je da kompletna izgradnja traje 14 meseci, međutim radovi su trajali čak 26 meseci. Na izgradnji tornja radilo je 150 radnika u fabrici Levail Perou (franc. Levaile Pérou) koja se nalazila na kraju grada Pariza i skoro 300 radnika na samoj lokaciji izgradnje.


Ajfelov toranj
 

Na projektu je učestvovalo 50 inženjera, koji su nacrtali čak 5300 tehničkih crteža. Dizajnirano je i proizvedeno čak 18.038 metalnih delova od livenog gvožđa, a od tih metalnih delova i čak dva i po miliona zakovica, formirana je struktura tornja. U toranj je ugrađeno 7.300 tona gvožđa, pet liftova, a za farbanje Ajfelovog tornja je potrošeno oko 60 tona boje.


Ajfelov toranj zvanično je promovisan 31. marta 1889. godine!


Sauvestre je na samom početku izrade projekta, predlagao da četitiri glavna stuba u osnovi budu obložena kamenom. Ceo projekat pa i predlog Sauvestrea značajno je pojednostavljen, iako su određeni delovi prvobitnog predloga zadržani pa je prihvaćen predlog da se ipak formiraju veliki lukovi u podnožju tornja.

Ajfel je registrovao patent za novi tip konfiguracije objekata, koji dozvoljava izgradnju metalnih stubova i nosača čija visina prelazi tri stotine metara. Toranj je dizajniran kao veliki stub koji će nositi četiri stuba rešetkastih nosača koji će biti spojeni, ali i razmaknuti u osnovi. Četiri glavna stuba Ajfelovog tornja, spajalo je više metalnih nosača u jednakim razmacima. Stubovi su montirani na betonskim temeljima koji su postavljeni nekoliko metara duboko ispod nivoa zemlje. Svaki stub stoji na svom potpornom bloku, vršeći pritisak između 3 i 4 kilograma po kvadratnom centimetru. Građevinci su tokom radova koji su iziskivali rad u koritu reke Sene, morali koristiti metalne vodonepropusne kesone i ubrizgavati komprimovani vazduh. Ovaj sistem je radnicima omogućavao nesmetan rad ispod vode.


Ajfelov toranj poseduje u svojoj osnovi prečnik od 125 metara!


Izgrađeni toranj ima kvadratnu osnovu prečnika 125 metara i visinu od čak 300 metara. Do vrha tornja morate preći ni manje ni više nego 1665 stepenica, a sam vrh dostiže visinu od čak 300 metara, a sa televizijskim tornjem na vrhu 324 metra. Čitavih 40 godina, Ajfelov toranj je bio najvišlja građevina na svetu.


Ajfelov Toranj
 

Sve delove tornja držali su zakivci i to je bio poseban način izgradnje u tadašnje vreme i zato je ovaj sistem povezivanja smatran čak i prefinjenim. Delovi tornja su uz pomoć šrafova povezivani u fabrici da bi kasnije bili povezivani termički montiranim zakovicama na mestu izgradnje. Zagrejane zakovice su se na mestu spajanja hladile i na taj način skupljale i obezbeđivale siguran spoj.

Zanimljivo je da je za spajanje svake zakovice bio potreban tim od četiri majstora. Jedan je zagrevao zakovicu, drugi je zakovicu držao, treži majstor je oblikovao glavu zakovice, a četvrti je udarao čekićem. Tokom izgradnje tornja, samo trećina zakovica je montirana zagrevanjem na lokaciji izgradnje.


Do vrha Ajfelovog tornja ima 1665 stepenica!


Toranj je spajan zahvaljujući montiranim drvenim skelama, ali i pomoću parnih dizalica koje su bile montirane na kulu. Prilikom montaže, privremeno su korišćene drvene skele dužine 30 metara, a nekoliko skela je posedovalo dužinu od 40 metara. Hidraulične dizalice i takozvani Sand boksovi, omogućili su montiranje metalnih nosača precizno u milimetar. Mnogi stručnjaci i hroničari tog vremena smatrali su ovakvu preciznost čudom tog vremena, obzirom na skromnije mogućnosti tadašnje tehnike i mogućnosti u građevinarstvu.

Spajanje glavnih nosača do prvog nivoa tornja na visini od 57 metara, izvršeno je 7. decembra 1887. godine. Montaža druge platforme završena je septembra 1888. godine i to na visini od 115 metara. Iako se od radnika zahtevalo da rade duže od predviđenog radnog vremena, oni na to nisu pristali i čak su zahtevali povećanje plata.


Ajfelov toranj
 

Radnici su smatrali da je izvođenje radova na Ajfelovom tornju bilo izuzetno riskantno pa i opasno, jer se sistem rada značajno razlikovao od onog sistema koji se do tada koristio za izgradnju nebodera koji su posedovali spratove. Radnici su u jednom trenutku čak stupili u štrajk zahtevajući bolje uslove rada i štrajk je završen nakon što je Ajfel odlučio da radnicima poveća plate.


Sand boksovi su omogućili montažu metalnih nosača u milimetarsku preciznost!


Ajfelov toranj je konačno završen 31. marta 1889. godine, a Ajfel je na uskoj platformi iste godine, dobio odlikovanje legije časti. Toranj je uz 21 salvu iz topova, svečano otvoren 6. maja 1889. godine. Iste godine Ajfelu je dozvoljeno da na poslednjem spratu ovog tornja, montira i meteorološku stanicu.


Ajfelov toranj
 

Na samom početku je predviđeno da se Ajfelovom toranju obezbedi trajnost u periodu narednih 20 godina. Zahvaljujući potrebi postavljanja antene koja je korišćena za telegrafiju, trajnost tornja produžena je kasnije za još 70 godina.

Zanimljivo je kako je deo građana u ono vreme Ajfelov toranj smatrao ruglom grada Pariza i da ga čak treba srušiti. Međutim kao što je poznato, danas je Ajfelov toranj jedan od najpoznatijih objekata na svetu i naravno prepoznatljiv simbol Pariza pa i cele Francuske. U sadašnje vreme Ajfelov toranj u Parizu, smatra se pravim remek delom svetske arhitekture.

fotografije: Pixabay

 

 

Tagovi:

ajfelov toranj

Komentari

Komentar

Helena 04/Aug/2021

Ovo je možda najčuvenija građevina na svetu, ali ne može se reći da su je svi voleli. Kažu da je veliki Žan-Pol Sartr nije podnosio, ali je svejedno, svakog dana ručao u restoranu na tornju. Kad su ga pitali kako to da ne voli toranj, ali je svakodnevno tu na ručku, odgovorio je: "Pa to je jedino mesto u Parizu sa koga se ova grozna građevina ne vidi". :) Inače, na sajtu https://www.srbijaspace.com/blog/Tajna-soba-97.html pročitala sam jednu pikanteriju. Na vrhu Ajfelovog tornja nalazi se tajni apartman, koji je za sebe napravio lično maestro Ajfel, i jedno vreme je u njemu i živeo. Za njega se mnogo ne zna, ali je u njemu boravilo mnogo velikih umetnika, prijatelja domaćina.


Komentar

Nadja 04/Aug/2021

Predivan, oduvek mi je bila zelja da odem u Pariz, nisam imala prilike, nadam se da cu jednom ispuniti tu zelju. Divan tekst.


Napišite komentar