SOLIS - TO JE IME ZA VAŠ DOM!

Izba tradicionalna Ruska kuća
SOLIS-NEKRETNINE 25-Jan-22 1539 2

Izba tradicionalna Ruska kuća


Stari Sloveni bili su uglavnom porodični ljudi, pre svega domaćinski i prirodno ekonomski zainteresovani za opstanak svojih porodica. Najvažniji prostor svakodnevnog života Slovena, bilo je „gnezdo“ porodice, tačnije centralno mesto kolibe u kojoj su porodice živele.

Poznato je da Ruska Izba (rus. Изба) poseduje izuzetno dugu istoriju, a zanimljivo je da se ovaj tip brvnara i sada (nešto ređe) gradi u Rusiji i to pretežno u selima. U nekadašnjim drvenim kućama živeli su Stari Sloveni, preci sadašnjih Rusa. Bili su cenjeni kao pravi domaćini i poznato je da se njihov kompletan život odvijao u drvenim kućama građenih od brvana.

Izba u srednjem delu Rusije znatno je manje veličine za razliku od Izbe na severu Rusije, koja je znatno većeg gabarita. Izba na severu ove velike zemlje gradi se znatno veća, jer za vreme ledenih dana višečlana porodica živi pod jednim krovom i uglavnom u centralnoj prostoriji. Smatra se kako su ove kolibe u neko prošlo vreme, najčešće građene u šumovitom delu brojnih sela Rusije.


Ruska tradicionalna kuća koju nazivaju Izba poseduje izuzetno dugu istoriju!


Naveli smo da se ovaj tip kolibe i danas gradi u selima za izgradnju se koriste brvna, sekira i zvuči neverovatno, gradi se bez ijednog upotrebljenog eksera. Reč Koliba potiče od staroruskog „Истьба“ što u prevodu znači: Kuća, Kupatilo ili Izvor.

Pretpostavlja se da poznati naziv za ovaj tip Ruske drvene kuće, vodi poreklo od praslovenske reči „Jьstъba“ i da je ova reč na neki način pozajmljena od Nemačke reči „Stuba“. Na drevnom Nemačkom, reč Stuba je imala sledeća značenja: Topla soba i Kupatilo.


Poznati naziv za tradicionalni Ruski tip drvene kuće naziva Izba verovatno vodi poreklo od praslovenske reči Jьstъba!


Smatra se da je Izba u suštini deo stvaranja Ruske kulture, a da arhitektura kolibe svedoči o lojalnosti vekovnim tradicijama ruskog naroda. Na žalost u sadašnje vreme nije u životu ostao veliki broj ovih prelepih drvenih kuća, ali sačuvanih ima još u selima van velikih gradskih sredina.

Rusku drvenu kolibu od milja nazivaju i Izbuška, a na samom početku u tradicionalnoj terminologiji, kolibu su nazivali i „Komora velikog kućnog kompleksa, unutar četiri zida sa zagrejanom peći za kuvanje“. Koliba je mogla posedovati u untrašnjosti više prostorija, a najviše osam. Drvene kuće sa više prostorija najčešće su građene u regiji Zaonežja, regiji u kojoj su građene velike impozantne drvene kuće.


Koliba Izba svedoči o stvaranju Ruske kulture!


Ako nam se neka kuća ili vikendica jako dopadne te nekretnine često prokomentarišemo sledećim rečima: „Kakav Dvorac“. Međutim reč Dvorac često znamo izgovoriti, a da uopšte ne razmišljamo o pravom značenju te reči.

Smatra se da su već vekovima omiljena mesta Ruskog naroda za izgradnju kolibe, obale reka i jezera. Skoro svi meštani u Ruskim selima razmišljali su izuzetno praktično. Čamac su veoma često koristili kao prevozno sredstvo pa su zbog toga svoj život uvek formirali blizu vode. Jeste da su svoje drvene kolibe gradili u blizini reka i jezera, ali su svoje Izbe uvek gradili na uzvišicama, suvim i svetlim mestima.


Izba
 

Osim što su kuće na uzvišicama bile bezbedne od eventualnih poplava, kada su članovi porodica iz kolibe gledali kroz prozor na bilo koju stranu sveta, mogli su uživati u prelepim prizorima reka, jezera, livada, njiva, šuma i planina. Nije zato ništa neobično, što su svoje crkve i zvonike gradili na uzvišenjima u centru sela.


Ruski seljaci su svoje kolibe uvek gradili na uzvišenjima!


Kad god je to bilo moguće, svoja sela su uvek formirali tamo gde ima bogatih livada i plodne zemlje. Kako smo napomenuli, seljaci su uvek svoje kolibe gradili na uzvišenom i suvom zemljištu, ali su zato za mesto izgradnje birali lokaciju koja je zaštićena od hladnih vetrova. Interesantno je i to da seljaci nikada nisu gradili svoje drvene kuće u nizinama, već uvek visoko na brdima.

Ako su živeli u selima na krajnjem severu zemlje, nove drvene kolibe uvek su gradili na južnoj padini brda. Smatrali su da će na toj lokaciji lakše moći zagrejati svoj dom i da će on biti uvek topao. Kuću su uvek gradili tako da brdo bude više od kolibe te da će je tako ušuškanu i zaklonjenu, brdo štiti od hladnih vetrova. Izuzetno je zanimljivo to da su kolibu uvek gradili tako da ona fizički štiti baštu od vetrova.

Prilikom odabira lokacije za izgradnju sela kao i kuća, Ruski narod je uvek posebno obraćao pažnju na strane sveta. Meštanima sela uvek je bilo od velikog značaja da su prozori postavljeni u smeru sunca. Ukućani su sa prozora često pratili izlaske sunca ujutru, kretanje brodova rekom tokom dana, kao i zalazak sunca u sumrak.


Seljaci su svoja sela u Rusiji uvek formirali tamo gde ima bogatih livada i plodne zemlje!


Koliko su se strogo držali određenih arhitektonskih pravila pa i vekovna tradicija u izgradnji svojih tradicionalnih drvenih kuća, govori informacija u kojoj saznajemo da su apsolutno sve kolibe bez iznimke, bile okrenute u istom pravcu. Sve kuće su „gledale“ u pravcu sunca kao i u pravcu reke, jer su sunce i reku smatrali najvažnijim izvorima njihovog svakodnevnog života pa i opstanka.

Svakako su izbegavali graditi kuće ne samo u močvarama, već i u njihovoj blizini. Močvaru su smatrali izuzetno hladnim mestom, jer su zbog nekih loših žetvi na žalost imali negativnih iskustava. Desilo se to da su brojne žetve potpuno propale i to zbog jakih mrazeva u tim krajevima.

Zanimljivo je da je Ruski narod uvek smatrao da je najidealnija lokacija za izgradnju Izbe, ono mesto gde se stoka odmara. Poznato je da su preci Ruskih seljaka krave smatrali plodnom živorodnom silom. Krave su često bile glavni hranitelji porodice, tako da ova informacija dovoljno govori o tome koliko su seljaci u Rusiji krave izuzetno cenili.


Sve drvene kuće u Ruskim selima uvek su bile okrenute u smeru sunca i reka!


Inače koliko je poznato, Ruske kolibe su negde do 10. veka građene samo od drveta, tačnije od trupaca produbljenih u zemlju. Na ovaj način je obezbeđana izdržljivost i sigurnost celog objekta. Zanimljivo je kako na drvenoj kući nije bilo prozora i vrata, a umesto vrata ostavljani su otvori visine do jednog metra. Na samom početku podovi su bili od zemlje pa su se tek kasnije počeli formirati od drvenih dasaka.

U tom periodu na sredini drvene kuće bilo je izgrađeno kameno ognjište, a sav dim je izlazio kroz otvor, jer se dimnjaci u tom periodu još nisu koristili. Vremenom je izgradnja drvenih Ruskih kuća napredovala pa su tradicionalne kuće bile sve modernije i poprimile izgled koji je i danas poznat.

I tada su se na kuće počela ugrađivati vrata, prozori, a jedan od najpoznatijih detalja postala je Ruska peć. Jedan od najvažnijih delova kuće bio je ugao u kome se nalazio šporet, koji je bio odvojen zavesom.


Ruske kolibe su do 10. veka bile građene od drveta ali nisu posedovale vrata i prozore!


Ruska koliba je posedovala samo jednu prostoriju, koja je bila podeljena na nekoliko delova. Jedan od najvažnijih bio je izdvojeni prostor koji je nazvan „Rekreacioni deo za žene i muškarce“.

Prilikom izgradnje obavezno je bilo da svaki ugao kolibe bude usklađen sa stranama sveta, a među stranama sveta najcenjeniji je bio istočni ili crveni ugao kako su ga još nazivali. U istočnom uglu kuće porodica je postavljala ikonostas koji su članovi porodice izuzetno poštovali. Osim ukućana, obavezu poštovanja ikonostasa, imao je svaki gost koji je ulazio u kuću. Gost je morao proći pored ikonostasa i ukazati mu posebno poštovanje.

Posebnu pažnju seljaci su obraćali na tren svoje kolibe, koji je kolibu povezivao sa ulicom. Trem je bio izuzetno cenjen deo kuće na kome se tokom večeri okupljala porodica. Na trem su mogli dolaziti gosti, ali i prolaznici, koji su zajedno sa domaćinima svirali, igrali i pevali pesme.


Uglovi tradicionalne Ruske kolibe morali su biti usklađeni sa stranama sveta!


Najvažnijim, najsjajnijim i najsvetijim mestom, smatrao se deo kolibe koji je nazvan Crveni ugao. U ovom najbitnijem delu kuće kačeni su peškiri, okačene Ikone i taj deo kuće je uvek morao biti savršeno čist.

Ruski narod je uvek smatrao kako su najvažnije ikone Spasitelja i Bogorodice. Tradicija se uvek brižljivo čuvala, tako da je u tom svetom uglu kolibe ispod ikona i peškira, čuvan sveže ispečen hleb. Veliki sto za kojim je porodica doručkovala, ručala i večerala, uvek je bio postavljen u Crveni ugao kolibe.


Najsvetije mesto u tradicionalnoj Ruskoj kolibi bio je Crveni ugao!


Deo kolibe koji se naziva Nadstrešnica, izgrađen je da bi se dnevni prostor fizički odvojio od ulice, ali i kako bi zadržao toplotu u unutrašnjosti objekta. Kako bi se zagrejani prostor što više odvojio od prodora hladnog vazduha, izgrađen je visoki prag. Osnovna funkcija takozvane Nadstrešnice bilo je čuvanje namirnica i drugih potrebnih stvari koje su ukućanima bile potrebne za svakodnevni život.

Jedan od najvažnijih delova Ruske kolibe Izba, bila je sada već nadaleko čuvena Ruska peć. Peć se i danas ne koristi samo za potrebe kuvanja hrane, već se na njoj kupa pa i spava. Peć je u tradicionalnoj drvenoj Ruskoj kući uvek bila postavljena na najvažnijem mestu i to levo ili desno od ulaza u objekat. Ruska peć je uvek smatrana najvažnijim delom kolibe i na njoj postoji nekoliko šupljina (takozvane Niše) u kojima je držano posuđe pa i čuveni Samovar.

Postoje brojna narodna verovanja u vezi peći, kao i da na peći živi kolačić. Veoma je zanimljivo to da se smeće nikada nije iznosilo van kolibe, već se uvek spaljivalo u peći. Verovalo se da spaljivanje smeća doprinosi povećanju bogatstva u porodici, ali i da na taj način energija ostaje u kući.


Verovatno i najvažniji deo tradicionalne drvene kolibe bila je Ruska peć!


Izuzetno važan prostor koji je bio namenjen ženama, naziva se бабий кут. Ovaj ženski kutak bio je odvojen zavesom, a u nekim kolibama i drvenom pregradom. U tom ćošku bilo je čuvano posuđe, varjače kao i sav ostali kuhinjski pribor, mada sve ovo uglavnom funkcioniše i u današnjim kolibama u kojima živi Ruski narod.

Žene su u ćošku šporeta kuvale hranu, prale i sušile odeću, hranile decu, a devojke su u tom delu kolibe na dan venčanja čekale svog mladoženju. Ovo je uvek bio značajan deo kolibe u kojoj je živela višečlana porodica, jer su se žene upravo na tom mestu porađale i hranile decu, a da ih niko u tim trenucima nije mogao videti.


Ruska peć izba
 

Muškarcima je izričito bio zabranjen ulazak u ovaj deo Ruske kolibe, čak i članovima porodice. Ako bi neki muškarac koji nije član porodice ipak ušao u ovaj deo kolibe, taj čin bi se smatrao izuzetno velikom uvredom za porodicu koja živi u kući. Smatra se kako su žene šile i krpile odeću u tom delu kolibe i da je taj deo objekta bio idealan da se žene osame.


Izuzetno važan deo kolibe koje su koristile isključivo žene nazivao se бабий кут!


Konik je deo drvene kuće u kome su boravili muškarci i taj kutak za njih uvek se nalazio sa desne strane od ulaza. Na tom delu objekta uvek su bile postavljene klupe, koje su imale i ogradu (naslon), koji je uvek bio rađen u obliku konjske glave.

Zbog dasaka u obliku konjske glave, ovaj deo kolibe koji je bio namenjen isključivo muškarcima, nazvan je Konik. Oni su svoj alat koji im je bio potreban za građevinske i druge radove u kući i oko kuće, uvek skladištili i čuvali ispod klupe.

Zanimljivo je da su muškarci korpe od pruća pleli u krevetu, kao što su na tom mestu popravljali  kuhinjski pribor i cipele. Ako su u goste došli muškarci koji nisu članovi domaćinstva, imali su dozvolu da sednu na klupu u tom takozvanom muškom ćošku.


Konik je deo kolibe u kome su boravili muškarci!


Ako ovih dana posetite neko Rusko selo, sigurno ćete odmah zapaziti kako su skoro sve kuće veoma slične. Svaka koliba ipak ima neki svoj jedinstven izgled uprkos sličnosti sa drugim kućama. Sličnost kuća u Ruskim selima, ujedno je i primer razvoja tradicionalne ruske kolibe kroz vekove.

U svakodnevnom izgovoru meštana kada govore o kući u kojoj stanuju, svoj dom nazivaju Koliba. Tradicionalna Ruska koliba jednospratna je ili dvospratna stambena kuća od brvna (oblica). Ovaj tip kuća ponekad je obložen daskama, a uglavnom poseduje krov na dve ili četiri vode.

Ovaj tip kuća koje poseduju ruski seljaci, najviše je prisutan srednjim i severnim delovima istočnoevropske ravnice. Njihova izgradnja je nekako ustaljena na samom severu južnih oblasti kao što su Voronješka, Orlovska, Brjanska i Tambovska oblast, kao i u severnim delovima Kurske oblasti.


Primetno je kako su u ruskim selima uglavnom sve kolibe veoma slične!


Za mnoge druge narode koji su naseljeni u Rusiji, izgradnja koliba (brvnara) postala je potpuno karakteristična i prepoznatljiva. Plansko rešenje kao i projektovanje stambenog prostora u tradicionalnoj ruskoj kući Izba, povezano uređenje ekonomskih i stambenih funkcionalnih zona, teološki su znak ruskog seoskog imanja.

Možemo navesti da ipak postoji više tipova ruske seoske kolibe pa tako koliba koja ima četiri izgrađena zida, poseduje jednu prostoriju koja se zagreva. Najjednostavniji poznati tip četvorozidne kuće je takozvana „jednokomorna kuća“ koja poseduje jednu prostoriju u kojoj se uglavnom boravi tokom celog dana. Ovaj tip koliba mogao je posedovati i više prostorija.

Dvozidna kuća-koliba je od samog ulaza u nju bila povezana sa prostorijom koju se nazivali „hladni baldahin“. Ovaj tip kuća posedovao je znatno manju stambenu površinu od četvoroizidnih koliba. Zanimljivo je da je ovaj tip koliba uglavnom bio namenjen u poslovne svrhe.

I za mnoge druge narode naseljene u Rusiji izgradnja koliba tipski je bila karakterističnog izgleda i arhitekture!

Trozidne kuće činile su nadstrešnica, koliba i još jedna treća prostorija, koju su nazivali „koliba-komunikacija“ i „koliba sa kavezom“. Treću prostoriju meštani su najčešće koristili tokom letnjih toplih dana.

Petozidne stambene kuće, smatrane su izuzetno velikom Izbom u kojoj su stanovali uspešni privrednici sa svojim porodicama. Ovo je tip objekta koji je čvrstim zidom fizički podeljen na dva stambena dela, a peti zid se kod ove kolibe mogao izgraditi na sredini kuće sa otvorom za prolaz ukućana.

Šestozidne stambene kuće od drveta, spoj su u suštini dve kolibe i kod njih su poznate razne kombinacije. U ovoj varijanti dve kolibe-brvnare povezane su međusobno jedna do druge i povezane nadstrešnicom ili polustambenom prostorijom sa formiranim glavnim ulazom od strane ulice. Ovaj tip konobi poseduje zasebene krovove i ovakve kuće su nazivane „blizanci“.


Poznati su tipovi „višezidnih“ koliba!


Ruske Izbe su uvek projektovane i građene tako da su obavezno posedovale dvorište, kao i pomoćne prostorije. Dvorišta su bila klasifikovana na zatvorena i otvorena i poznato je da su u regiji centralne Rusije građena otvorena dvorišta, koja nisu posedovala zajednički krov. Za razliku od centralne Rusije na severu ove velike zemlje pod zatvorenim krovom građena su zatvorena dvorišta.

Kod tipa otvorenih dvorišta pomoćne prostorije od drveta poput štala, drvarnice i šupe, bile su fizički odvojene od kolibe. Što se zatvorenih dvorišta tiče, pomoćne prostorije su bile zaštićene krovom i obložene drvenim panelima. Do pomoćnih prostorija ukućani zatvorenih dvorišta nesmetano su mogli dolaziti, bez bojazni da će im smetati vetar, kiša ili sneg.


Ruske drvene kuće Izba uvek su posedovale dvorište!


Još od davnina postojala su određena pravila koja su poštovana i koja se poštuju kod izgradnje drvenih Izba kuća. Izgradnja tradicionalne ruske stambene kuće od drveta, bio je i najznačajniji događaj u životu ruske seljačke porodice i tomom izgradnje kuće, sve tradicije su poštovane do najsitinjih detalja.

Glavna i najvažnija odluka pre izgradnje, bio je odabir mesta gde će se Izba izgraditi. Smatralo se kako svoju drvenu kuću nikada ne treba graditi na mestu gde je nekada postojao put, kupatilo ili groblje. Preporuka je uvek bila ista, drvenu stambenu kuću je poželjno izgraditi na suvom i svetlom mestu u blizini reke ili jezera, kao i na prostoru gde su ruski seljaci uvek živeli u blagostanju.

fotografije: https://ru.wikipedia.org/ 

Komentari

Komentar

Milena 25/Jan/2022

Jako lepe kuce, obozavam brvnare, kao i sve sto ima veze sa starom gradnjom i tradicijom.


Komentar

Marta 25/Jan/2022

DIvno! Mnogo novih podataka za koje nisam znala. A baš skoro, čitala sam o tome da li se na ovim velikim ruskim pećima stvarno spavalo nekada davno, jer se to često pominjalo u delima ruskih klasika, Tolstoja, Dostojevskog, Čehova... I zaista jeste. Ne čudi, s obzirom na to kakve su ruske zime. Baš divan tekst, uživala sam.


Napišite komentar